Ulica iz snova

Koračaću ulicom

Koja mi svake noći

Dođe u san.

Uz reku zelenu

Kao oči njegove

Šetaću.

Upiću opojne mirise

Požutelih knjiga.

Hoću!

Koračaću ulicom

Koja mi svake noći

Dođe u san.

oproštaj

još uvek čujem taj smeh,

taj grohotan smeh

i po sobi glasno trčanje.

još uvek osećam toplinu

i vidim njihove oči.

ti nezreli kestenovi

šapuću mi

skrivene ideale koje

i moje srce prožima.

otišle su!

deo mog tela, mojih čežnji i moje krvi,

otišao je u svet.

a moja duša zajedno sa njima.

ostao je zadah tela

i zvuk opalog lišća.